I onda je konačno odluka pala. Dogovorili smo se da proceduru podizanja kapaka izvršimo u prvoj polovini januara ove godine. Kada sam to zakazala, po svom običaju, progovorila sam otvoreno o tome šta planiram da uradim. Moj generalni stav je da bi svima nama bilo lakše kada bismo više "trubili" o svojim planovima i iskustvima, jer tako možemo da čujemo korisne savete, upozorenja i da se bolje pripremimo. Iznenađila sam se kada sam, nakon što sam podelila svoju odluku, saznala koliko je žena u mojoj neposrednoj okolini već prošlo kroz isti procedura, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na privatnost, ali lično nisam pristalica ćutanja. Uvek je korisno čuti iskustvo iz prve ruke, znati šta vas tačno čeka od početka do kraja, ako vam je potrebno da uradite isto. Zato ću vam ispričati sve.

Proces operacije: od konsultacija do same intervencije

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Na tim sastancima, hirurg pažljivo pregleda vaše kapke, diskutuje o vašim očekivanjima i objašnjava šta je realno postići. Veoma je važno postaviti sva pitanja koja vas muče i jasno definisati željeni ishod. Ovaj korak je ključan za izgradnju međusobnog poverenja i za uspeh samog zahvata podizanjem kapaka.

Što se tiče same operacije, ona traje manje od sat vremena, što je veoma brzo. Nakon toga, pacijenti odmah idu kući. Vrlo je važno osvrnuti se na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju:

1. Anestezija: Operacija podizanja kapaka se danas rutinski izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozni ili plašljivi, a kojima nije dovoljno što neće osetiti bol, već ne žele ni da budu svesni dešavanja u sali, postoji opcija analgosedacije. Ovo je stanje u kome vam se daju lekovi koji vas opuštaju i "ošamute", tako da se naknadno ničega ne sećate. Ova opcija podrazumeva i doplatu za anesteziologa.
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka u našoj zemlji je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće se kreće oko 1000 evra, sa mogućim odstupanjem od možda 200 evra više ili niže, u zavisnosti od specifičnosti slučaja i izbora anestezije. Operacija donjih kapaka je obično za oko 200 evra skuplja od procedure na gornjim kapcima. Konkretnu cenu uvek određuje hirurg nakon detaljnog pregleda.
3. Bol: Odgovor je jasan: ni jedne sekunde ništa ne boli. Ni tokom intervencije, ni tokom oporavka. Čak ni skidanje konaca nije bolno - osećaj je kao da hirurg samo izvlači tanku strunu, a da vi ništa ne osećate.

Moj primer oporavka nakon podizanja kapaka

Nakon intervencije, otišla sam kući istog dana. Imala sam deblje flastere koji su delovali malo neprijatno - osećaj je bio kao da nosim usku kapu i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Dr Anica Jevremović ih je natopila specijalnim rastvorom i skinula ih bez ikakvog čupkanja ili neprijatnosti.

Zatim su postavljeni novi, tanki flasteri koje sam nosila narednih 6 dana. Čim su postavljeni, obukla sam svetlije naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vraćala gradskim prevozom, čak malo i prošetala centrom grada. Niko me nije posmatrao čudno, a meni je bilo pomalo smešno što je od operacije prošao tek jedan dan. Moram priznati da sam bila manje natekla od većine drugih slučajeva koje sam videla, jer otečenost zavisi i od tehnike hirurga i od individualne reakcije organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam ceo svoj izgled, osim očiju, i nastavila sa svojim aktivnostima. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već desetog dana od operacije mogla sam da nosim punu šminku i snimam edukativne sadržaje za svoje pratioce. Desetog dana sam, uz osećaj ogromne sreće, ponovo nosila i ajlajner - nešto što sa spuštenim kapcima nisam mogla na adekvatan način da primenim.

Pitanja i odgovori nakon nekoliko meseci

Sada, nekoliko meseci nakon podizanja kapaka, mogu da odgovorim na neka od najčešćih pitanja sa još više iskustva.

• Modrice i hematomi: Modrice po očima nisam imala. Postojao je mali hematom ispod jednog oka koji je, kao što je i prirodno, vremenom opadao niže. Nakon desetak dana, bio je dovoljno bled da ga se lako prekrije šminkom.
• Ožiljci: Naravno, ožiljak mora da postoji - seče se komad kože. On vremenom bledi i postaje sve manje vidljiv. Kod žena koje su operaciju radile pre par godina, čak i kada se jako zagledate, ožiljak je gotovo neprimećen. Lično, uopšte me ne brine ta mala crtica koju lako mogu da prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako, dok ovaj minimalni ožiljak mogu da učinim nevidljivim za nekoliko sekundi.
• Trajnost: Nova koža neće naravno nikada porasti, ali sila gravitacije će i dalje vremenom vući lice na dole. To je prirodan proces starenja. Podizanjem kapaka se rešava trenutni problem, a budućnost će pokazati da li će biti potrebni dodatni tretmani. Retkim ljudima je potrebna druga operacija kapaka.

Zašto sam odgađala i zašto se nisam plašila ishoda

Pitam se zašto sam toliko odgađala ovaj korak kada sam znala kakva mi je genetika i da drugog rešenja nema. Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke svi su generali, pa tako i ja. Sada, kada znam kako sve izgleda, smešno mi je što sam se plašila bola, koji ne postoji, i sporog oporavka, koji nije bio spor.

Jedino čega se nisam plašila bio je konačan izgled, odnosno to kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Obično se tresem od straha i kod vađenja krvi i kod zubara. Međutim, na dan operacije podizanja kapaka nisam osećala nervozu. Verujem da ovo važi specifično za mene, jer imam privilegiju da svog hirurga poznajem dugi niz godina. To je bio razlog zbog kog se ni jedne sekunde nisam pitala "da li će biti dobro?". Ja sam to jednostavno znala. Upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za bilo koju sličnu intervenciju. To tražite, to pronađite i sigurni ste da će sve biti u savršenom redu.

Nadam se da vam je moje iskustvo sa podizanjem kapaka bilo od koristi. Ovaj tekst predstavlja moj primer i moj izbor, a svaka odluka zahteva temeljno razmatranje i konsultacije sa stručnjakom. Ako imate pitanja, uvek ih možete postaviti svom lekaru tokom detaljnih konsultacija.