Sve Što Treba Da Znate O Crkvenom Venčanju: Pravila, Iskustva i Saveti

Planiranje crkvenog venčanja je lep, ali često i izazovan period u životu jednog para. Pored organizacije svadbenog slavlja, potrebno je srediti i sve crkvene formalnosti, koje mogu da budu prava misterija za one koji se prvi put susreću sa njima. Ovaj članak će vam pomoći da se snađete u svim tim detaljima, od predbračnog ispita do samog dana venčanja, na osnovu brojnih iskustava i pitanja koja su postavljali budući mladenci.

Predbračni Ispit: Formalnost ili Dublji Razgovor?

Predbračni ispit je prvi korak ka crkvenom venčanju. Po pravilu, obavlja se u parohijskoj crkvi mladoženje, ali u praksi postoje različiti slučajevi. Mnogi parovi su imali iskustvo da je ispit trajao svega 10 do 15 minuta i da se svodio na popunjavanje zapisnika sa ličnim podacima mladenaca, njihovih roditelja i kumova. U tom slučaju, svi potpisuju dokument i to je to.

Međutim, neki sveštenici žele da iskoriste ovu priliku za nešto dublji razgovor o smislu i odgovornostima bračnog života. Kako kaže jedan iskusan sveštenik: "Ranije je to bio poseban čin, a danas je čista formalnost." Ipak, najsigurnije je pitati sveštenika kod koga se venčavate kako tačno kod njega izgleda predbračni ispit.

Za sam ispit obično treba poneti krštenice svojih i kumova. Neki sveštenici ih pregledaju odmah, drugi traže da se donesu na dan venčanja, a retki veruju na reč. Takođe, postoji pitanje takse za predbračni ispit - u nekim crkvama se ne naplaćuje, u drugima se simbolično plati (npr. 1000 dinara), a negde je uračunata u ukupnu cenu venčanja.

Kumovi: Ko Može Biti i Da Li Moraju Da Budu Prisutni?

Pitanje kumova jedno je od najčešćih. Postoji opšte pravilo da na venčanju moraju biti prisutne dve punoletne osobe koje nisu u krvnom srodstvu sa mladencima, a koje će potpisati zapisnik. One ne moraju nužno da budu "kumovi" u tradicionalnom smislu, već mogu biti bilo koje dve osobe - drugar, drugarica, rođak.

Što se tiče vere kumova, situacija je fleksibilnija. U praksi, često se dešava da katolik bude kum na pravoslavnom venčanju. Za to je obično potrebno pismeno odobrenje nadležnog episkopa, što se dobija putem parohijskog sveštenika uz popunjavanje molbe i plaćanje administrativne takse (oko 1000 dinara). Isto pravilo važi i za mešovite brakove.

Pitanje maloletnog kuma je takođe rešivo. Iako je poželjno da kum bude punoletan, u praksi se dešava da i maloletna osoba, sa saglasnošću roditelja, može biti kum, naročito ako se radi o tradicionalnom kumstvu koje se prenosi u porodici.

Venčanje Van Parohijske Crkve i Pitanje Taksi

Ako želite da se venčate u crkvi kojoj ne pripadate (npr. u nekoj lepoj, istorijskoj crkvi u centru grada), to je moguće, ali je procedura nešto drugačija i često skuplja. U tom slučaju, obično vas venča vaš parohijski sveštenik, koji dolazi u tu drugu crkvu. Vi onda plaćate dve stvari:

1. Taksu za korišćenje strane crkve (zakup prostora). Ova cena varira od crkve do crkve (npr. od 3000 do 6000 dinara).
2. Čast svešteniku (tzv. "izlazak na teren"). Ovo je zapravo najveći deo troškova i kreće se, zavisno od crkve i sveštenika, od 5000 do 11000 dinara.

Dakle, ukupna cena može da bude od 8.000 pa do 15.000 dinara i više. Ako se venčavate u svojoj parohijskoj crkvi, troškovi su značajno niži - često samo dobrovoljni prilog svešteniku, koji može biti i oko 4000-5000 dinara.

Veliku konfuziju izaziva način naplate. Neki sveštenici jasno kažu tarifu, drugi govore o "dobrovoljnom prilogu", a treći dele troškove na mladence, kumove i roditelje (npr. "mladenci 3500, kum 2000, kuma 2000..."). Ovakva "odokativna tarifa" izaziva najviše negodovanja. Postoji mogućnost da se žalite nadležnom episkopu ako smatrate da su troškovi neumereni. Takođe, postoje priče da se venčanje može platiti direktno u Patrijaršiji po zvaničnoj tarifi, ali to zahteva dodatnu proveru.

Važnost Posta i Ispovesti Pre Pričešća

Duhovna priprema za venčanje je podjednako važna kao i administrativna. Mnogi parovi se pitaju da li je neophodno postiti i ispovediti se pre venčanja, naročito ako planiraju da se pričeste zajedno tog dana.

Kanonski gledano, ispovest i pričešće su dve odvojene svete tajne. Možete se ispovediti a da se ne pričestite, i obrnuto. Međutim, u duhu pravoslavne tradicije i zbog činjenice da danas mnogi vernici redovno ne poste i ne pričestvuju, preporučuje se da se par pre venčanja ispovedi, a onda i pričesti, kako bi duhovno očistili sebe za taj važan korak. Kao što jedan vernik kaže: "Cilj pričešća nije samo formalnost, već priprema duše za brak. Svrha pričešća je velika ako se pre toga ne ispovedimo."

Post pred venčanje nije obavezan, ali je pobožna praksa. Ako jedan od mladenaca nije kršten, preporuka je da se krštenje obavi nekoliko dana pre venčanja, uz kratak post i pričešće, iz poštovanja prema veri u koju ulazi.

Kada Se Može, a Kada Ne Može Venčati? Postovi i Praznici

Crkva ne dozvoljava venčanja za vreme postova (Velikog božićnog, Uskršnjeg, Petrovdanskog i Gospojinskog) i na zadušnice (4 puta godišnje), osim u izuzetnim, hitnim slučajevima koje odobrava episkop.

Petrovdanski post je posebno "problematičan" jer nema fiksno trajanje. Počinje u ponedeljak posle Nedelje svih svetih, a završava se 11. jula (po novom kalendaru). Njegovo trajanje zavisi od datuma Uskrsa. Zbog toga je važno proveriti crkveni kalendar za konkretnu godinu kada planirate venčanje.

Venčanja se takođe izbegavaju na velike praznike (npr. Đurđevdan - 6. maj) iz poštovanja prema svetitelju koji se slavi. Takođe, ako je u pitanju crkva koja nosi ime tog sveca, tog dana ona slavi slavu i venčanja obično nema.

Šta raditi ako se smrtni slučaj desi u neposrednoj porodici neposredno pred venčanje? Tradicija nalaže nošenje crnine i odustajanje od veselja u trajanju od 40 dana do godinu dana, naročito ako je u pitanju neposredni roditelj ili deda po ocu. Međutim, ovo su pre svega svetovni, a ne crkveni običaji. Najbolje je razgovarati sa sveštenikom i porodicom. Crkveno venčanje se može obaviti i posle 40 dana, ali odluka o svadbenom slavlju treba da bude posvećena i dogovorena sa svim uključenim.

Krštenje Jednog od Mladenaca

Ako jedan od mladenaca nije kršten, potrebno je da se krsti pre venčanja. Krštenje se može obaviti i za vreme posta, samo taj dan treba da bude posna hrana. Venčanje se ne može obaviti u postu, osim u izuzetnim slučajevima. Preporučuje se da se krštenje obavi nekoliko dana pre venčanja, kako ne bi sve bilo nagurano u jedan dan i kako bi se novokršteni duhovno pripremio.

Za samu proceduru, dovoljno je otići u parohijsku crkvu i reći svešteniku da želite da se krstite pre venčanja. On će vas uputiti šta dalje. Nije potrebno da menjate parohiju zbog venčanja u drugoj crkvi - vaš sveštenik može da vas krsti, a da vas venča drugi sveštenik u željenoj crkvi, uz odgovarajuću dozvolu.

Šta Doneti na Dan Venčanja? Oprema i Sitni Detalji

Pored venčanice i odela, mladenci treba da obrate pažnju na crkvenu opremu. Obično se podrazumeva:

• Venčani pehar (čaša): Možete ga kupiti (cena 1200-3000 dinara, često sa gravurom), pozajmiti od prijatelja ili porodice, ili koristiti crkveni. Crkve imaju svoje pehare koje peru nakon svake ceremonije, tako da nema higijenskih razloga za brigu, ali lični pehar ostaje lepa uspomena.
• Venčano platno: Platno koje se stavlja ispod nogu mladenaca. Možete ga kupiti u crkvenim prodavnicama (1500-2000 dinara) ili sami ukrasiti. Neki ga izrađuju od satena ili "srpskog platna" sa ukrasnim trakama.
• Venčane sveće: Obavezno se kupuju u par. Mladenci ih često ukrašaju trakama, cvetovima i perlama. Cena običnih sveća je niska, ali ukrašene mogu da koštaju i 3000 dinara po paru.
• Krštenice: Sveštenik može tražiti da se ponovo pokažu na dan venčanja, iako su već pregledane na predbračnom ispitu.

Na samom činu, važno je znati da venčanje traje oko 20 do 40 minuta. Postoji i skraćena verzija od oko 20 minuta, ali mnogi sveštenici insistiraju na punom obredu. Nakon venčanja, sledi celivanje krsta i čestitanja. Zbog gužve i zakazanih termina na svakih pola sata, čestitanja se često moraju obaviti brzo, ispred crkve.

Crkveni Razvod

Pravoslavna crkva priznaje razvod, ali pod određenim uslovima. Ne postoji sporazumni razvod - mora se utvrditi krivac za raspad braka (npr. neverstvo, napuštanje). Maksimalan broj crkvenih razvoda je tri.

Procedura podrazumeva podnošenje molbe nadležnom episkupu, preko parohijskog sveštenika. Potrebno je priložiti presliku gradjanske presude o razvodu. Nakon crkvenog razvoda, bivši supružnici mogu da stupe u novi crkveni brak, ali se krivcu može odrediti i vremensko čekanje.

Zaključak: Najvažniji Savet - Razgovor sa Sveštenikom

Kao što se vidi iz brojnih iskustava, najveći izvor informacija i rešenja treba da bude vaš parohijski sveštenik. Pravila, tarife i običaji se razlikuju ne samo od eparhije do eparhije, već i od crkve do crkve, pa čak i od sveštenika do sveštenika.

Pre svega, ne odugovlačite sa zakazivanjem. Iako neki s